Leaderboard

Evo jos jedne priče. Moji roditelji i ja imamo običaj da u poslednjih par godina idemo na odmor zajedno. Oni žive u Ljubljani, ja u Beogradu pa je to jedna od retkih prilika da na godišnjem nivou provedemo malo vremena zajedno. Imamo i kuću u Crnoj Gori, selo Uvač, odnosno 20ak km od Kolašina ka Lijevoj Rijeci. Do pre koju godinu, to je bilo izuzetno mirno mesto, oaza, stanovnika ukupno 2. Brdo, stari put za Podgoricu, naš plac, drvored, korito reke Tare, brdo. Ne lezi vraže, poče izgradnja auto puta, Taru izmestiše i gurnuše kanalizaciju u nju, brdo srušiše jer nije mogao tunel zbog podzemnih voda itd. U suštini jedno veliko gradilište u sred ničega.. Znači Beograd-Kraljevo-Novi Pazar-Rožaje-Andrijevica-Trešnjevik-Uvač. Put preko Trešnjevika na mapi deluje lepo, serpentine i to, ali samo na jednom mestu ima lep pogled, put loš, razrovan od tamića koji vuku drva, uzak, nepregledan i dosta njih koji seku krivine neočekivajući motocikl iz suprotnog smera. Opet, sve je to prošlo rutinski, navikao sam, sam se najbolje paziš. Elem, taj deo puta koji je bukvalno 35km dugačak me je više izmorio nego svih cca 400km puta.. deo od Mateševa do kuće je šoder, bare, pesak, blato, sve ono kuda idu kiperi i radne masine koje učestvuju u izgradnji auto puta. Tu se najviše primeti težina samog motora + prtljag, bukvalno ga lovim da ne padne.. Nisam pravio pauze, osim za gorivo, mada varadero moze 400km po magistrali sa jednim rezervoarom, al volim da ima makar 10L unutra, zlu ne trebalo.. Dva dana u kući i onda dva dana na moru, tj dve noći. Od Bara do Beograda sam odvozio u cugu. Mojkovac do Zlatibora, kiša i 15 stepeni, zaledio sam se. Srećom, grejači ručica rade posao pa mi se bukvalno duša ugrejala.