Jump to content

Leaderboard

Popular Content

Showing content with the highest reputation since 04/30/2012 in Posts

  1. Prosle godine se razmatralo sta na dalje gledati, sta uzeti umesto zelenka, dal menjati dal ne. Zelenko fenomenalno sluzi, fenomenalno ide, lezi mi, skontali smo se, ali...neki neizdrz krece. Pogledao par motora, modela, ma ni prici zelenku. Dakle dosao sam do tacke gde sam rekao da bi zamenio trenutni motor mora da me ostavi bez daha na prvi pogled ili nista od price. U medjuvremenu, setim se ja jednog vfr-a sa td-a koji se odrzavao na navaku proslo leto i tako krece kopanje price o tom modelu, delovima, odrzavanju,vozljivosti itd itd. Izlete jedan na oglasu krajem oktobra prosle godine (koji je bukvalno mint), uvoz iz svice, skocim do coveka onako na boom, i ima sta i da vidim, motor uzivo (model) izgleda 10x bolje nego na slikama. Samo stanje motora i same linije, bolest. Medjutim, kako bi znao da to meni odgovara ili ne, hteo sam provozati prvo pa resiti ali ko na klinac u tom momentu nisam poneo opremu i odlozismo probu za par dana jer je od sutradan krenulo neko lose vreme. Zovem coveka posle 6 dana kako bi dogovorio neku voznju jelte, kad on meni rece "jbg brate ja ga prodadoh"...te se tako i zavrsi trenutno jurcanje za motorom jer vec krece ruzno vreme. Ekipa koja vozi motore, drugari i ja smo smo skoro veci deo zime listali oglase i trazili bas vfr-a, medjutim od 5 trenutnih na oglasu ni jedan nije ni prici stanju ovome koji sam prvo video. Preko ih ima par, mogu se na prste prebrojati. Serdjo je cak jedan isao da vidi i na Ub usputno, medjutim nije to to. Proban je i jedan crosstourer vfr1200x, i ne lezi mi takva vrsta motora, nije mi to to. Pre neki dan dobih poruku, kako je na oglasu motor koji sam gledao, (trebalo nam je 3sata da se spakujemo odemo i vidimo)🤣 Brat Dacha, Serdjo i ja, dosli, nisam puno zagledao jer sam pre par mesei to odradio,decko presao nepunih 500km sa njim i razlog prodaje je jer ne moze da ga tockira (voli covek neki extrem a za to ovaj motor nije). Dogovor je pao u narednih pola sata i to je to. Kapara ostavljena i doovorili smo se da dodjem po motor prvi lepsi dan jer nisam hteo kombijem ili prikolicom da ga vozim za Bg, a trenutna lokacija mu je bila Srbobran. Malo vise sam raspisao, ali neka stoje detalji u temi, vredi. I idemooo, VFR1200f, 2011god, 24800km na satu, abs, kardan, sport touring, oem plasticni koferi, kao i kofercici za stvari unutar njih, oem dupli vizir, dva kljuca, dokumentacija. Za ovih 150+km od Srbobrana do Zrenjanina pa do Beograda mogu reci da sam odusevljen motorom. Pozicija sedenja je izmedju nakeda i nekog rr motora, sto sam mislio da ce biti eventualni problem, kad ono medjutim. Mekano kvacilo, menjac kao puter, viziri znace u pm sto ce dobro doci jer se planiraju lepe kilometraze a sto je i ujedno i bio razlog potraznje drugog motora. Probao dosta motora, doduse ne neke ludilo kilometraze i mogu reci da je honda stvarno nesto posebno. Na konto te price, iako su za drugacije namene napravljeni, da napisem spec cb1000r vs vfr1200f Cb1000R vs. VFR1200f 998ccm 1237ccm redni 4cil. V4 92kw 129kw 100nm@10k rpm 116nm@4krpm, 130nm@8750rpm Sajla Dbw Napred 310mm dupli disk 3klipa po kandzi 320mm dupli disk 6klipova po kandzi pozadi 256mm 1klip na kandzi 276mm dva klipa na kandzi Tezina sa punim rez 222kg 267kg Prednosti vfr-a, ne oseca put, pliva, prava krstarica, snage koliko hoces te iz seste brzine ne mora da se spusta u nizu da bi se pretekla kolona, kardan sto znaci odrzavanja bez, dakle bez podmazivanja i pranja lanca kao i menjanja. Mane, tezi skoro dzak cementa u odnosu na cb, manje okretan kroz uska provlacenja i zaokrete, necujan (trenutno). Za sada par slika pa kako bude palo glancanje i upoznavanje kacicu polako materijal. Spakovan je do proleca pored zelenka koji ce na oglase jos malo. Drustvu na podrsci i angazovanosti veliko hvala, jer svaka ovakva akcija prodje dosta dosta lakse kad je u drustvu.
    43 points
  2. Serdjo

    DN67C DN7C

    Ima vise od 10ak god kada sam prvi put cuo za Transfagarasan od poznanika koji su vozili sto kola sto motore tamo. Ok, znam sta da ocekujem, znam da bi voleo da probam ali treba da se namesti, kao i sve u zivotu, nikad nije kasno - sto se kaze! 2019 kada sam poceo da vozim motor znao sam da je ipak njime pun pogodak otici. Generalno je mnogo lakse putovati i uzivati u putevima kroz prirodu na motoru, lakse prodjes kad je guzva, osetis hladnocu, toplotu, vodu, dises dublje ... Pocetak 20te Sale i ja vec vozali zajedno i krenuli sa pricama i planovima gde idemo sta radimo ali je EU doktor prepisao svima 2god izolacije i jbg, aj na ceku. U medjuvremenu se vec oformila ekipa, vozali smo posvuda domace i ex yu, ali ta Evropa (neka) nikako da nam se otvori. Cak sam prosle god isao probno na Kaludjerovo da vidim hoce li me pustiti i da li je realno da se akcija izvede, ma jok, i onda smo vozili turu po Bosni umesto planirane Rumunije. Dosla ova zima, mi zasedamo, upisali u kalendare pun q desavanja (kao kalendar SAKSS-a) i jedna od akcija bude Rumunija pocetak avgusta, vazi, aj da vidimo. Naravno, kao i u slucaju gore pomenute organizacije, kalendar najavljenih trka nije bas merodavan zbog spoljnih faktora, sto lepih sto manje lepih, ali kad obaveze pritisnu nema hoces neces, vozis sta mozes. Jedan po jedan otkazivali i ostaje da Sale ide sam u Rumuniju. Au kanal. 10 dana pred upisan datum uspem nesto da ispomeram, malo on ispomera svoj gusti raspored i eto ga, sad vec postoji ekipa za put! Prvi dan idemo od Panceva ka Targu Jiu, pratimo levu obalu Dunava (trasu smo vec ispitali pre nekih mesec dana), granice 2min, lagana uvertira lepa tecna recna voznja kao uvod. Simpatican gradic, vecera, natankavanje, kupili sve za sutra, napakovali i samo da krenemo. Mirna noc u prelepom bordelu uz bezbroj pasa lutalica kojih ima nenormalno mnogo u Rumuniji, posle su nam ispricali i zasto. Dan dva, glavni dogadjaj Krecemo laganano sa usponom na Transalpinu, imali lep dorucak u smestaju pa usput reko aj da drmnemo kaficu dok ne krenemo da hiperventiliramo od kiseonika, hladnoce i pejzaza. Usput Saletovi ino fanovi obavljaju fotosesn sa VFR-om dok kupuju magnetice, pocinje uspon, pocinju pogledi i krece *Za ovakve akcije treba ili krenuti sa 2 drona, 3 DLSR-a, 3 stativa, 10 filtera za objektiv, 15 objektiva, 23 baterije i 4 RED filmske kamere sa kranom ili samo cutati gledati pa prepricavati i preporuciti da se ode, lepote se ne mogu docarati. To na svakih 100m stanes, pa gledas pa ti nije jasno sta se desava. Priroda je neverovatna, kao recimo nasa Tara i Mokra Gora, ali 800km vezano da se vozi, nepregledne cetinarske sume, pa goleti, pa vrhovi, pa recice, pa jezera, pa medvedi, da videli smo ih dosta niz Transfagarasan HEHE Transalpina je nekih 200km potez koji smo vozili smer Targu Jiu - Sebes, svo vreme je asfalt perfektan, granulacija ludilo, sirina dobra, jedna milina za voznju. Onda nekih 100ak km vezno parce (+ lutanje od 40km koje smo imali) od Sebesa do Lukoil pumpe koja je na pocetku 7C Transfagarasan, lep rucak, 15h i krecemo, bice duuuuug put do smestaja. Kolega ce da docara slikama, ne vredi, kako se penjemo, sve lepse i lepse. Asfalt je dosta losiji, vise je greban nego sto je granulisan uzi je put i nije da nema rupa. Izabrali smo dobar smer voznje, svo vreme je bilo kola i nekako smo vozili ali kad stignes na vrh to je bas gungula. Lagana bleja i gas nizbrdo kroz jos prelepsiju prirodu. Drugi dan zavrsavamo posle vise od 13 sati voznje, vec u noc zasli, ali nekako nasli prenociste na magistrali, spakovali motore pod kljuc i uz pivo caskali sa domacinom, penzionisanim kosarkaskim trenerom Rumunske reprezentacije, o medvedima, PVC prozorima, hotelskim enterijerma iz Svice... Treci dan nazad ali opet vozimo deo 67C, vise ne znam sta da napisem. Nenormalno lepo i krivina ne zna se broj i vec smo ludi od svega... 3 dana, 1500km uzivanja u voznji, prirodi i druzenju, od sad znam sta ce biti svake god obevezna tura.
    32 points
  3. 2.6.2022. godine je krenula prva ovogodisnja duza moto tura. Serdjo i Sale krenuli u 7 ujutro sa pumpe zmaj preko AP Milos Veliki do Cacka i preko Kraljeva i Raske stigli do Novog Pazara gde su sa DjukomNP imali druzenje i nastavili prema planini Komovi iznad Andrijevice. Ja sam krenuo sam oko 14h iz bg preko AP Milos Veliki ali najcescom rutom prema crnogorskom primorju, cacak, uzice, zlatibor, zlatar, prijepolje, brodarevo, bijelo polje, andrijevica, planina Komovi. Prvo nocenje “eko katun komovi”. Sutradan krecemo put Podgorice, Cetinja, Njegusa, Kotora, Herceg Novog, Cavtata, Cilipa, Dubrovnika, Neuma, Tucepa, Brele i spavamo u Baskoj vodi gde pada i prvo kupanje u kristalno cistom ali jos uvek hladnom jadranskom moru. Treci dan budjenje u 6 ujutro i krecemo jadranskom magistralom za Istru (oko 580km) i preko Makarske, Sibenika, Zadra, Benkovca, Maslenice, Senja, Karlobaga, Novog vinodolskog, Crikvenice, Rijeke, Opatije, Lovrana, Icica i Rabca stizemo u Pulu. Cetvrti dan iz Pule krecemo kontinentalnim delom Istre prema Trstu gde se pije cuveni capo in bi, setnja po Trstu i nazad uz obalu preko Mugie, Kopra, Pirana, Portoroza, Lucie, Poreca, Rovinja, Limskog kanala, Vodnjana, Fazane nazad u Pulu. Peti dan krecemo iz Pule prema Rijeci i stajemo na grobniku gde je moto track day i gde konstatujemo ekipu koja ima logistiku u boxu kao da voze moto gp. Vrhunac mog iznenadjenja je bila baba (svabica) od oko 7 banki koja tera motor oko 300 km/h. Rekoh sebi ova je uspela u zivotu😂. Od grobnika preko Gorskog kotara, dolinom reke Kupe kod Delnica ulazimo u Sloveniju i uz neopisivo cistu zemlju i krajolike kao iz bajke stizemo u Novo mesto odakle se odvajamo prema jugu Slovenije i gradu Krsko, poznatom u bivsoj SFRJ po nuklearnoj termoelektrani. Smestamo se u bajkovitoj kuci sa neverovatnim pogledom na uredne slovenacke brezuljke i okolna domacinstva. 6-tog dana preko Brezica, Samobora, Svete Nedelje, Zagreba, Ivanic Grada, Popovace, Kutine, Novske i Gradiske stizemo u Slavonski Brod gde se pije kava sa Robijem i Leonom. Posle toga i nakon cele ove ture izvezene regionalnim i kozjim putevima izlazimo na autoput prema Beogradu. Duboki naklon mojoj ekipi i velika zalost sto Johny i Daca nisu mogli. izvezli smo oko 2.800 km. Serdjo i Sale su snimali a ja kacim nesto malo slika koje imam.
    31 points
  4. veljaBandit

    Vatrena oštrica

    Šta da vam kažem, probao sam da iskuliram na nekom "normalnijem" mopedu i uspeo sam jednu sezonu na nekom retro bajku fazon cafe racer, bla, bla...sve je to lepo i sjajno ali.... ma samo super sport Posle svih varijanti Hondinih sportista pocev od legende 900 RR pa preko 954 RR (moj omiljeni svih vremena ! ) i hiljadarki koje su sledile ( bio i BMW S1000rr u medjuvremenu), dosla na red i ova poslednja izvedba Fireblade-a. Što bi se reklo prešli su igricu jer pored najbolje ciklistike koju nikada niko nije osporavao u litarskoj klasi konačno su napravili i snagu dostojnu ove klase Savrsenih 1 kg : 1 ks ! Inače, teška je 192 kg Tri definisana moda voznje: staza, sport i kiša, plus dva moda koja se mogu individualno konfigurisati, zatim traction control, ABS, wheelie control, engine breaking control, LED farovi .... da ne smaram dalje
    28 points
  5. 'Malo' smo doterivali Mladjinog uljeza... Spolja, unutra, fulll Poliranje, keramika na sve, lak, izduvi, amorti, kandze, felne... Probajte da uzivate, koliko sam i ja uzivao 🙂🙂🙂
    27 points
  6. Dadas

    Honda NC 750 XA

    Dvotockasi su ljubav od malih nogu. Vozalo i probalo se sve i svasta ali svakao vredan pominjanja zbog zadnjih 7,8 godina surove eksploatacije je maxi skuter kymco downtovn 300 sa kojim sam pregazio oko 40hkm. Doslo je ipak vreme da se razidjemo i da uzimam nesto drugo. E sad, zbog posla kojim se bavim pitanje je sta uzeti za trckaranje po gradu!? Za vreme korone u glavi je bio samo jedan cafe naked bike i to honda cb650r, sa kojom uvece legnem i ujutro se probudim i cekam da korona prodje i da ju uzmem. Prodje “kao” korona i odem u Deltu kazem sta zelim ali covek se nasmeja i kaze na tvojih 1,94 na tom motoru ces izgledati kao da si detetu od 3 godine ukrao bicikl. Za vreme virusa sam sve klipove na YT odgledao oko tog motora i rekoh to je to i to je moj fazon retro motora ali opet novog bajka. Taj osecaj kad sam seo na cb650r i nakon 3 meseca maste i planova shvatio da to stvarno nije motor za moju konstituciju je neoposiv. Osecao sam se kao popisan! stavljam slike mog vernog sluge zadnjih 7,8 godina i mog novog mopeda iz naslova teme u koga se ipak polako zaljubljujem i shvatam da je to motor koji meni u stvari treba! vidimo se
    26 points
  7. Johnny B lude

    Crna Gora 2021.

    Sve je pocelo 09.05. one prosle avanture do Zlatibora, seli u Ljuboviju na palacinke i (kao sto to obicno biva), neko odvali "ljudi, ajmo na more, ali tri dana tura", k'o iz topa "ajmo. Kad?" - 11.06. Svi kazu moze i cao, ni rec posle toga... 5 dana pred polazak, gledamo prognozu, kisa, sva tri dana, hocemo-necemo. Serdjo pusta buvu, "cek, jel idemo u Herceg Novi ili vikend tura u Boku?!" Naravno uvek se neko isprima ko magarac pa tu bude karanje, pa, dozivotno... Ovaj put sam taj magarac bio ja... Gde je Herceg Novi, ako ne u Boki?!?... Ali da se vratim na pricu. Prolaze dani, tri dana pred put, gotovo, rade crvi, ide nam se pa bog. "Ma idemo ko mu jbe mtr"! Spremni i da pokisnemo. Dadas na Bookingu rezervisao apartman, plan puta se radi, pakovanje itd... 10.06.2021. Spremamo motore, stvari, sve redom i, naravno, od euforije niko nije spavao to vece, sat dva daj boze... 11.06. D-day Motori spremni, peskir, kupace gace, puni tankovi, ekipa euforicna i nista sad ne moze da nam pokvari raspolozenje i ideeeemoooooo! 6:00h nalazimo se na Zmaju, (Dadas, Serdjo, Sale, Daca i ja) kafa, gorivo... Vreme ok. 6:30 krecemo put Cacka via Milos veliki, da malo dobijemo na vremenu, dug je put, vreme nepredvidivo. Stizemo u Cacak skoro svi u isto vreme, kazem skoro svi, jer je Daca ostao usput bez goriva, ali imao je rezervu ( u rancu) , pa je i on ubrzo stigao. Na pumpi se tocimo, pijemo kafu, mene zaebe kasirka i proda mi coca-colu umesto za 20din uz kafu, proda mi za 120din, Serdja neka zena nesto smara i tako, ali zezanje se nastavlja. Sedamo na motore, prilazi lik i smara Saleta, dal' idemo u Trebinje na moto skup, hoce kupi Shadow-a bla bla, iskusno ga iskulirasmo na finjaka, pricamo dok smo se oblacili, palimo motore i nastavljamo dalje. Stajemo u Cacku u u(k)radi sam, da (Dadas, sedjo i ja) kupimo kabanice iliti kisna odela, ima za 1000din, zuta! Vec se mrsti nebo... Sledeca destinacija Zlatibor i dorucak. Stizemo na Zlatibor kod Loja, doruckujemo komplet lepEnje, motori samo prolaze i parking pun motora (mahom krenuli u Trebinje). Kisa samo sto nije. Samo sto smo krenuli, posle par km pocinje kisica, aj da stanemo da navucemo kisna odela. Kako smo stali "all hell breaks loose"! Spojilo se nebo i zemlja, gledamo gde je Noje sa barkom sunce ti jbm... Sacekali da se malo primiri vreme i krecemo dalje. Kisa pada, a bogami i sitan grad. Nema veze, mi se obukli lepo i paljba dalje. Serdjo vodi, sale, daca, ja pa dadas u koloni, ja na vezi sa serdjom, kaze serdjo meni "kako lepo mirise suma"...druze osecam samo gorivo i izduv od Dacinog Benelija, a vizir na mom motoru se napunio vodom, ne vidim nista i svo vreme vozim kao u moto gp, pored vizira, ne bi li ista video. U jednom trenutku Daca isturira motor, ja se razmahao da rasteram crni dim, Dadas iza crce od smeha... Uglavnom peglamo dalje, mokar put, kisa neprestano pada, idila... Stajemo u Prijepolje, tankamo gorivo, pravimo pauzu i naravno opet vristanje od smeha, elem, Dadasu i Serdju popucala kisna odela izmedju nogu, a dadas se nekako jos i iscepao na nogavicama, a rukavice pustile boju, ruke mu crne k'o u rudniku da radi, a sva trojica u zutim kombinezonima kao komunalci 😂 Oblaci otisli, razvedrilo se, skidamo kisna odela i krecemo dalje. Ali nismo prosli par km, Benelli pocne nesto da jbe, nece primi gas. Stajemo posle 2km, da Daca sredi to. Ostajemo u mestu jedno sat i po, Daca "izgoreo" ( ko ne bi), ali nema veze. Pali motor, ma nece da radi... Daca se pozdravlja sa nama i pali nazad za bg, jbg, svi se smorili, ali sta je tu je. Mi nastavljamo put mora, preko Jabuke, Djurdjevica Tare i prelepi kanjon, pa na Zabljak i Durmitor. Stajemo usput da slikamo i uzivamo u predelima i lepotama prirode. Naravno pre Durmitora i Zabljaka se oblacimo, gore vidimo sneg, bice hladno... Voznja protice lepo, bez daljih problema, prelazimo granicu... Tu rade put, skinuli asvalt i par km vozimo po tucaniku i molimo boga da gume izdrze, Serdjo i Mare odose ja i Sale k'o po jajima, malo popizdeli, ali sve ok, idemo dalje. Spustamo se ka moru, razvedrilo se, put suv, aj da malo uzivamo i nadoknadimo vreme, zavrcemo gas i nizemo krivinu za krivinom... 19:22, 510km od Bg-a vidimo more 🙂 Dal' smo stigli motorima na more?!? Neverica, ponos, radost, odusevljenje... Ali ima jos da trosimo ivice guma do smestaja. Silazimo dole i skrecemo ka Herceg Novom, tj do Djenovica, tu negde nam je apartman. E, tu nam je vec dosta voznje, izmorila nas i kisa i put. Ali ne lezi vraze, ne mozemo da nadjemo vilu, nemamo tacnu adresu... Rezervisao dadas preko bookinga, ali ni telefona ni adrese. Stajemo u neku prodavnicu da se raspitamo, snadjemo... Na kraju se ispostavi da lik cije je to, zivi u Holandiji, a neki drugi lik mu to izdaje. Dolazimo do telefona, adrese, nalazimo smestaj. Ima i parking, ali parking pod ozbiljnim nagibom i 20min samo parkiramo i obezbedjujemo motore... Ulazimo u apartman, 'ladno gajba u zgradi, kuhinja, ves masina, full opremljeno, najjaci smestaj ikad, terasa, pogled na more fuuuul! Rasporedjujemo se po sobama, ja u dnevni boravak, Sale u bracni krevet, a Serdjo i Dadas u drugu sobu, sa krevetima na sprat, khm Serdjo je bio gore... Dolazi i lik da nam uzme pasose, zbog prijave, i prica pricu o zgradi i kako je on radio PVC, naravno, zaboravimo kako se zove lik, a iz Bosne je, i ostade on "boske pvc". Kad je vec tu, pitamo za sifru za wifi, kaze on sifru i ko je upisao- upisao je (neka dva imena), kasnije pita sale koja je sifra, niko ne moze da se seti i tu krece lupanje imena tj.sifre moca i goca, duca i jaca, mika i pika... 😂 setio se Dadas na kraju, nekako... Posle tusiranja, smestanja, odlazimo na setaliste u restoran, da jedemo picu. Devojka(konobarica), prvi joj dan, nema pojma sta ima, sta moze-ne moze, sve mora da pita. Nasetala se vrlo ozbiljno. Tu uzimamo i predjelo, oduzevljavamo se "sirom IZ ulja", picom, ma sve ful. Naravno, pivo je tu, ekipa nikad ludja i zaebancija ne prestaje nikako. Na setalistu, prodju poneki momci na motorima i Dadas izjavljuje "brze to malo momci. E sutra cu vozim setalistem 120!!!" Tu planiramo sutrasnji dan, najeli se od predjela, a stizu i pizze. Pojedemo po pola pice, ostatak ponesemo. U neko doba krecemo u smestaj, sale (Glovo, Donesi) nosi pice. Zezanje i raspolozenje skoro na max, kazem skoro jer smo svi malo smoreni zbog dace jbg... "Voljeli bi da si tu"... Stizemo u smestaj, sale prilaego malo, a Serdjo, Dadas i ja i dalje ne verujemo da smo na moru i sedimo na terasi, blejimo i uzivamo uz zaebanciju. Vec je 00:30h. Prodje po koji motor i svaki put nas potseti na Dacu... U jednom momentu, cudan zvuk motora se cuje, mi u glas, "jebo mater ako nije dacin motor", staje lik ispred smestaja, kako je raskvacio motor, pocne da se cuje kao prekrupac... Daca definitivno! Elem, ludak se 'ladno odvezao do Bajine baste (servis), sredio motor i pun gas nazad na more. Jebo mater ludu, stize i on, e sad smo kompletni! I svima srce na mestu. Prica Daca svoje putesestvije i ostajemo budni do 2 u noc. S obzirom na to da smo i noc pred polazak spavali, daj boze dva sata, putovali ceo dan, vec je kasno, odlucujemo da zakucamo, pa kad se probudimo idemo dalje. Niko ne "navija sat", i kunt... Dan drugi, subota. 6:30h, svi budni😂 neizdrz i dalje prisutan, svi odmorni, raspolozeni, krece zezanje od ranog jutra, ko koga zaebe za wc, dzoni kuva kafu, Sale kuka na pevca koji ga drka od 4 ujutru, Daca se sinoc, naravno iskljucio odma (ipak je presao 300km vise od nas), a Dadas i Serdjo polemisu ko je hrkao od njih dvojice... A realno i nas to zanima. Ali ostaje misterija. U svakom slucaju, pijuckamo kafu na terasi, sabiramo utiske od proslog dana i planiramo ovaj dan. 9:00h Idemo po planu da obidjemo celu "nevestu jadrana". Tankamo gorivo, svracamo u perionicu da sredimo motore (ne gine mi perionica), ja poneo krpe za sve, zavrsavamo i to i gas. Vreme nas posluzilo u fulu, temperatura taman, poneki oblacak, da nas ne sprzi sunce, idealno! Prva stanica, Perast i kafa. Ulazimo na setaliste, dize covek rampu odmah, ulazimo motorima. Da bi tek kasnije shvatili da je Dadas sa nama, to je i "rampas" shvatio i cim je video da je to "Forza Mare", ma dizi rampu...😂😂😂 Uz kafu-uzivancija... Izmedju ostalog, primorje prazno, nema guzve, vasara, ljudi, uzivamo u tisini, mirisu mora i borova. Nastavljamo dalje, "setalistem", a to je u stvari "dzada" tik uz more, savrseno! Stajemo na par mesta da slikamo i uzivamo... Put nas vodi dalje preko Kotora, Tivta, tu se odvaja put od mora i malo zavrcemo gas, smara voznja po gradu. Dolazimo do Lustice, stajemo jos jedanput na vidikovac Klinci, vidi se veci deo boke i otvoreno more. Odluka je pala da se ukotvimo u Zanjic-u, malo zablejimo, sat-dva pa didemo dalje. Vec je oko 13h. Ali... Tu ipak narucujemo pice, klopu, plaza full, kupaca na prst jedne ruke sa nabrojis, restoran full, ma jebo sve, raj na zemlji, ostajemo ovde! Tako i bi. Zezanje, kupanje, neki su i malo zaspali u lezaljkama i sve tako do nekih 18h. Valjalo bi polako krenuti nazad, ipak putujemo sutra. Krecemo nazad, dogovorimo da cimnemo kafu u Kotoru. U povratku, pocinje vetric da duva, malo se smracilo, a mi, izgleda ulazimo u srce oluje... Pocela malo kisa da pada, ali smo imali srece, obislo nas nevreme. Stajemo u Kotoru, prilazi neka trafikantkinja i kaze "ne mozete tu da parkirate", a na 5metara od nas gomila dvotockasa. Tu u nekom trenutku Serdju ispada motor i pada na desnu stranu... Sve ok, zabrinusmo se za "plocice" na starom gradu. Serdjo zbog toga razmislja da batali motor i voznju, oce proda motor, nije ovo za njega... Ahahahaha VAZI! Mosa! Podigli motor, boze moj, (another day in office). Iznervirala nas ova sa trafike, ma jbi se i ti i sve, ajmo mi u smestaj... Dadas i Sale svracaju u prodavnicu (onu istu sa pocetka price), kupe dorucak (leba salame i sl.), a i cokoladu za zenu u prodavnici, koja nam se nasla u nevolji. Stizemo u smestaj, tus, bleja na terasi i Dadas zapocinje temu sa Dacom o kupovini honde, kakav italijan vise... Kaze Sale Dadasu, "sa srecom". Daca se samo nasmejao i to je bilo to... Zavrsila se prica pre nego sto je i pocela. Serdja vec savladao umor, a i malo je zaspao na suncu, tako da se on horizontalisao, a ostatak ekipe na plazu. Neko sa pivom, a neko sa sokicem u rukama. Tu smo uglavnom uzivali u talasima i tisini, opet kazem, sve prazno, nema muzike iz kafica, ljudi, graje, milina! U neko doba krecemo ka smestaju, a Dadas je ipak stukao malo vise piva, pa mu otisao "desni amortizer" sve tiltuje u desno, a sale i ja ga snimamo i ne mozemo da dodjemo sebi od smeha... Stizemo u smestaj, sutradan krecemo kad se stvarno naspavamo. 12:30h, svako u svoju sobu, i Dadas pocinje da hrce. Misterija resena! Dan treci. Nedelja. Povratak. Ustajemo svi oko 8h, a spava nam se, nikome se ne ustaje, ipak se vracamo za Bg... Ajd nekako, Serdjo kuva kafu, krpi kisno odelo Duct tape-om i pravimo plan povratka. Necemo istim putem, ne bi li izbegli one radove i tucanik, a bogami i prognoza je-kisa, pa bi sto bezbolnije za Bg. Spakovali se, pozdravili sa domacinom Goranom (boske pvc) i u 10:00h pun gas kuci. Vreme nas je u pocetku posluzilo extra, tako da smo malo dali oduska sebi, odvrcemo gas i odlucujemo da ne pravimo pauzu jos, da prodjemo sto vise puta bez kise, koliko god je moguce. Malo pre durmitora stajemo i oblacimo se. Pocinje kisa i prati nas bogami dobar deo puta, ozbiljno obara tempo, a pomalo i zamara. Uhvatila nas bas na serpentinama. Zaustavljamo se na vrelu Tare. Voda pomahnitala, peni se koliko je bela i mocna. Uz kisu, izmaglicu, oblake, sivilo i one planine izgledaju fascinantno i nestvarno, kao background nekog filma o Hary Potteru. Tu pravimo pauzu za kafu i palacinke. Nastavljamo dalje do granice, kisa prestala, kisna odela off. Prelazimo granicu, carinik gleda Saletov VFR, i pita "kolko to kubika?" Kaze Sale 1200. - Au jbt, sta ti vozis... Srecan put. Prolazimo granicu bez problema, i odlucujemo da se ne zaustavljamo u Prijepolju, jbg, bila maler za Dacu. Nastavljamo dalje i pun gas ka Zlatiboru. Daca nas vodi na klopu u Mackat, na pecenje kod Baja. Pitam ja konobara, "ima li sta vegansko"?! Pogleda me coek u fazonu 'hoces sam da se roknes ili...', rekoh mislim na ovo sto jede vegansko, jaga i to... -A to. E to vegansko ima! Daj dva kila! I salate i paprike i leba... Zapitamo se tu, drugari, a ko ce da nas vozi u bg posle ovoga... Vrhunska klopa, nastavljamo dalje do Cacka, tu se tankamo i odlucujemo da se vratimo autoputem, stize nas pecenje, umor, vec je oko 20h. Izlazimo na Milos veliki i smaramo se do beograda, brzinom u okviru ogranicenja... Na naplatnoj rampi se pozdravljamo i svako na svoju stranu. 21:30h, svi smo vec stigli kuci, zivi, zdravi, veseli!!! Sta reci na kraju... Da li cemo ponovo?! Ne "da li", vec, kad cemo!!! Prosli smo sva godisnja doba, kvarove, "wardrobe malfunction", zezali se od petka do nedelje, svaki minut je bio ludilo, kupali se, jeli, pili, vozili motore, pokisli, druzili se, zblizili, jos bolje upoznali... Tri dana, 1400km, neko i vise... Sto se mene tice, sa ovim ljudima na kraj sveta, bilo kad i bilo kako! P.S. Sto rece neki mudrac. Pre svega! Najvaznije je biti covek! -Forza Mare-
    26 points
  8. Ok, prošlo je 2000 km od kupovine, vreme je za neku rekapitulaciju. Auto preregistrovan na mene, full kasko standard, vozi ga i žena i ja poprilično. Potrošnja bez da gledam, da se stiskam, ovo ono, 10-12 litara. Oduševljen sam autom, jer K24 nepoderiv, u made in Japan Hondi koja ima 96k km na satu, ovim tempom vožnje, znači da ću barijeru od 200k km dostići za jedno 10 godina. Do tada, trouble free vožnja. Udoban, leži odlično, ima mesta napred top, nazad taman za decu (kad porastu, menjaćemo ga za neki SUV). Tiho radi, odmara u vožnji, a kad zatreba da se poprangija, klackalice na volanu završe posao. Jako volim što je stari automatik, znači redovno održavanje i nema glavobolje, ne patim od munjevitog odziva na gas. Ono što mi se jako sviđa jeste što je prekrcan opremom, ima doslovno sve što treba, od grejača sedišta do memorije sedišta. Rale ga je već poprilično unapredio, tako da meni ostaju samo detalji da bi ga dodatno estetski oplemenio i modernizovao. Ono što je sigurno - nikakve mehaničke modifikacije neće biti (ništa remap, turbo, kompresor, aždaje u gepeku=. Estetika: - bočni pragovi (Modulo, Type S, itd), videćemo - gornji kačketić (da ne budem najgori od ostale CU bratije sa foruma) - felne za letnji setup: jedna opcija je Kosei K3 7.5 x18" sa distancerima (igraćemo se na zimu, samo da pustim opremu za vulkaniziranje u rad), druga opcija je Lenso 9.0 x 17" crne bez distancera. - parking kamera i kompletan prednji interfejs (da li maska i 2DIN navigacija), ili kompletan Android tablet zamena, videćemo. I to bi bilo to. Dobijem pouzdan auto koji ide uz moj karakter, osvežim ga sa novim tehnologijama i kamerom u rikverc (parking senzori su kul, ali svi ostali Dmax koje vozim imaju kamere, tako da sam se baš navikao), i estetski izgleda sportska limuzina u fullu. Sve u svemu, prezadovoljan sam autom, i bolje je nego što sam očekivao, mnogo bolje.. Čak i kad dođe do 200k km, pitanje da li da je prodajem ili ostavim u firmi da se koristi kao službeno.. I za kraj, gledam nešto svoj FB profil, i naletim na album koji sam okačio pre DESET GODINA, što bi se reklo: ko čeka, taj dočeka..
    26 points
  9. Serdjo

    Transalp XL700V rd13

    Magarence je 2012to godiste, stigao iz CH, 8800km presao, stanje nov. Od opreme ima Zega pro kofere sa pripadajucim nosacima, crash barove, suspleh, nosac navigacije sa napajanjem i zakljucavanjem i dodatnu 12v uticnicu. Odmah servisiran i registrovan. Da, tablica je fiksirana selotejpom, u ch se sad prevrcu na tehnickom pregledu 🤣 Napravio 100ak km, totalno drugacija prica od CB, i bas bas mi se svidja Sa koferima sirok kao peglica. Lako se vozi, udoban je, robustan, ima momenta, upija neravnine jako dobro. Prvi lepsi dan i napravicemo valjan tour i off road test.
    25 points
  10. Jedna brzinska jesenja strafta i pocetak nove avanture za mene
    23 points
  11. TRIO_driver

    Toy story - FN2

    Do sada sam se štekao sa slikama, a sada smo ispratili zbog bloga sve korake na sređivanju Tip R. Opruge Dihtung dekle Štelovanje ventila Utezanje detalja Ovo su nabacane slike, a skockaćemo uskoro tekstić. Overall, leži savršeno, izgleda još bolje, a moja kolena i leđa me samo gledaju i pitaju koji će mi to ________ u životu. Jednom se živi..
    23 points
  12. U pauzi izmedju dva auta da napisemo nesto o motoru posle duze vremena. Vozimo se kad god imamo vremena, uzivamo. Motor me odusevljava iz voznje u voznju i mislim da mi je pravi izbor posle cb-a. U voznji se ne oseca tezina uopste dok je u kreni stani rezimu boring malo. Kardan je prava stvar jer nema ciscenje pranje podmazivanje, samo teranje. Preko 4k rpm-a motor ima cudne izlive besa pa u nekim rezimima klizavog asfalta valja biti oprezan, nije da nece da baci cak i sa dobrom gumom. Ofarbane dve bocne plastike koje su bile sive, u boju motora perla crvena. Nabavljene rucke zasebno bez nosaca kofera koji strci vazda i ruzni motor. Healtech quickshifter stavljen i opet radi savrseno. Odradjeno sediste kod Srdjana, sto je dalo posebnu notu motoru, a hteo sam udobnije za 20-30% sto sam i dobio. H7 nightb. montirane. Contiattack prednja i zadnja guma montirane. Nabavljen mali sw motech tank bag. Bocni crash pad-ovi nabavljeni i montirani. Mali servis, akumulator, ciscenje usisa, prednje i zadnje plocice, kao i detaljno ciscenje prednjih kandzi, dot 4, sve odradjeno na 25k km okruglo. Planovi su da se vozi i vozi, a do tada usput ce biti male personalizacije poput zadnjeg amorta i malo boljeg odziva na gas od 1000-2500rpm jer je mlohavo do bola. Multimedija:
    22 points
  13. sale vti

    DN67C DN7C

    Medveda ima premnogo, pa su psi tu da osete i daju uzbunu ljudima a i eventualno zaplase iste. Ima slucajeva gde napadaju ljude kao i stoku zimi zbog manjka hrane u brdima pa naprave dosta stete. Sve sto bi napisao pokvarilo bi serdjov predobar post pa cu samo okaciti multimediju iz drugog ugla. Ko nije bio a voli brda, planine, doline treba obavezno da poseti. Kolima moze transalpina a transfagarasan nije preporuka zbog puta i ipak nesto vece guzve na prevojima. Domace zivotinje (dok ih nisam video nisam ni znao da umem da vozim motor na zadnjem tocku) 🤣🤣 Na vrhu transfagarasana kao slag na tortu legao jedan napucani fk2r u mimoilazenju Edit (dodatak)
    21 points
  14. Cirko

    Cirkov CB1000R

    Danas ga dovezao iz Ns. Tablice su Novi Sad, pa cu sledece nedelje da to odjavljujem. Od Ns do Bg ga dovezao kao igracku, posle RR naked je laganica i uzivanje bez napora. Za sada samo jedna slika iz Coffee Dream i predaha iz kafu.
    21 points
  15. Pa ovako, totalno neocekivano, totalno spontano, totalno iznenadjujuce, dosla u vlasnistvo nova hondica pre neka dva meseca. Ljubav rodjena davno na navaku na honda adrenalin day-u kad sam prvi put seo na nju, te se ukazala prilika posle dosta godina da bude u mom posedu. Fenomenalno ocuvan primerak, naked, bez ijedne tackice na sebi, 2008 godiste, 32000km na satu, doterana iz svice od vlasnika koji je 66-o godiste. Uz motor dosao tank bag, i scorpion titanium izduv, nove dvokomponentne miselinke. Opravdano izgledom i stanjem malo jaca cena za to godiste i model nije bila problem te je dogovor pao i motorcic pazaren. Direktno na ime kupca registrovan odmah po kupovini. Trenutno je bitno da je u vlasnistvu, te polako valja uci i u polaganje za A kategoriju i lagano uzivanje u motoru. Dosta ljudi dosta misljenja dosta glupih komentara tipa "jesi li kupio da pogines", no ne obazirem se jer je kupljen u godinama u kojima je mozak malo mirniji nego pre 10-15god. Dakle kupljeno iskucivo za uzivanje i sredjianje i posvecivanje laganom detajlingu za lecenje zivaca od monotone svakodnevnice. Od R-a devete gen se odustalo jer valjan primerak kod nas bi na misice izasao nesto malo manje od 30k e, sto je mnogo trenutno te je razum preovladao emociju, i za dosta manje para ispunjena dugogodisnja zelja da ne kazem emocija. Takodje tu je doprinelo uzivanje u accordu koje spustilo nivo adrenalina u krvi za nekih 300% posle civic-a te razlog vise kao izgovor da ne jurim r-a (a i mladja je blizu te uvek mogu da mu nalegnem kocnice bolje no sto on to uradi ). Imam slike sa oglasa od motora, a za koji dan okacim i par sa tablicom. O vozljivosti, kocnicama i ponasanju pisem u septembru, do tada vrtim pedale Toliko od mene za sada, jedino mesto i forum gde ce motorcic biti predstavljen je ova tema, te lagano cu udarati refresh kad se pojavi neka novina.
    21 points
  16. Serdjo

    Dobrodošlica

    Poštovani ljubitelji dvotočkaša a i četverotočkaša, Grupa stalnih i višegodišnjih članova HCS je osetila neku novu energiju i dimenziju zadovoljstva vezanu za vozila na motorni pogon a to je vožnja Honda motocikala i motociklizam uopšte! Ovu strast želimo da podelimo sa svim ljudima dobre volje koji gaje ista osecanja a to su ljubav prema Honda dvotočkašima, moto avanturama i diskusijama vezanim za motociklizam. Radujemo se vašem učešću u temama HMCS i dobro ste došli. Molimo Vas da poštujete pravilnik HCS-a i odluku o osnivanju HMCS-a i još jednom dobrodošlica za sve koji uživaju na dva točka a i za sve one koji će tek početi da uživaju što u nasim što u svojim sopstveno kreiranim temama uvažavajući Pravilnik! Honda Moto Club Serbia je projekat iskrenih ljubitelja vožnje na dva točka i pridružite nam se! Vaš HMCS
    21 points
  17. Dadas

    Avanture na dva tocka

    Nedelja 6,45 ujutro, NIS pumpa autokomanda, Serdjo vec ceka, stizem ja, nakon pet minuta i prva violina (Sale vti). Krecemo, banjica, jajinci, avala, ralja, Mladenovac i u Topoli prva pauza za kafu. Nastavljamo preko rudnika, tocimo se na NIS-u u Gornjem Milanovcu i pravac Cacak. Odvajamo se za Gucu, druga pauza i konstatujemo da je negde oko 9,00h😃. Imao sam osecaj da je 11,12h, jbg idu motori. Idemo dalje, Kusuci, Ivanjica, Sjenica, zeljni dobrog i domaceg dorucka. U Sjenici nailazi kolega lokalac (NC 750X) i sprovodi nas do jedne etno brvnare gde smo doruckovali lokalni sudzuk, sunku, sir, kajmak.... ovde je vec 12,00h. Krecemo posle ovog dorucka za Novi pazar, i vozimo do Raske gde je kratka pauza na NIS-u. Idemo na Kopaonik, kisa na pola penjanja, veselo ali nista strasno, stala nakon 10 minuta i kafa u Konacima, pauza mozda pola sata. Spustamo se prema Brzecu i Brusu i u Brusu za Akeksandrovac. Stizemo u Vrnjacku banju, rucamo i vec je oko 18h. Nakon jela krecemo prema Kv i Kg. Odatle prema Topoli, Mladenovcu i bg. Bila je ovo jednodnevna tura od oko 700 km naravno sve po serpentinama i krivinama i lokalnim putevima. Vozilo se lepo i nekad ostrije nekad smirenije. sto se mene tice ima jos da se radi oko voznje ali Sale i Serdjo to kapiraju pa nekad malo spuste pa ja malo dodam ali svakako se ne vucemo po putu. sve u svemu ovo je neopisivo lepo druzenje i relax, mi smo se samo smeskali od uzivanja. jedva cekam novu turu. btw, mopedi su bili na visini zadatka tako da tu nema sta posebno da se prica. Evo malo i medije sa putovanja.
    21 points
  18. Serdjo

    Avanture na dva tocka

    700km, Sale je zapisao trasu, prosli sva godisnja doba, razne puteve, videli prelepe predele, dobre ljude i vratili se citavi. Kakav dan smo izvezli! PS Nisu nam losi putevi, nego nemamo adekvatne motore Afrika je sledeca 1/1
    21 points
  19. 20 points
  20. Serdjo

    Mandarina cb500f

    Ne znam ni sam kako ali spao ja na dva točka. Ćirkova 500ka došla u moje šake. Danas imao prvu malo dužu vožnju i ne mogu da skinem osmeh sa lica, moped je pun pogodak! Agilan, povozan, taman snage da zadovolji početnika. U zadnjih mesec dana probao hondu cbf600 (koji sam inicijalno hteo da uzmem), yamahu mt07, i jedan bolesni cb1000r. Ali šargarepica mi se sad čini kao pravi izbor, taman za sve. Planovi: da se vozim, učim, uživam, navak obavezno, to nije pitanje Iako na slikama izleda kao da ima 49ccm, uživo izuva, ko god ga je video prevrnuo se! Hvala svima koji su pogurali
    20 points
  21. Cirko

    Cirkov CBR1000RR

    Stigao CBR kuci. Osecaj posle prve voznje - neopisivo!
    20 points
×
×
  • Create New...