Jump to content

Johnny B lude

Members
  • Posts

    1,849
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    21

Johnny B lude last won the day on May 5

Johnny B lude had the most liked content!

4 Followers

About Johnny B lude

  • Birthday 11/06/1980

Profile Information

  • Gender
    Not Telling
  • Location
    Beograd

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

Johnny B lude's Achievements

  1. Neki bi rekli "kupi 'pravi motor'"... Bogami, ovo je za sad i vise nego dovoljno, sta vise, savrseno mi odgovara! Elem, da sumiramo utiske, posle 5.000km na Wingu. Sve savrseno fercera, ide taman kako treba, a upravljivost izuzetna i udoban za svaki put. Kao sto rekoh, presao oko 5k km, kao sto znate, obisli smo pola Srbije, Bosnu, a i na moru smo bili. A to je tek pocetak πŸ˜‰ Do sledece voznje 🍻
  2. Da, da na Samsungu gS300 ultra hiper lapse πŸ˜‚πŸ˜‚πŸ˜‚
  3. Odlicna tura! Odlican provod! Sve je proslo u najboljem redu. Sto kaze Dadas, masine na vrhu zadatka, murija free, nikakav peh, situacija i sl. Sve u svemu, fantazija πŸ˜‰
  4. @hundrederzato ja gde god da idem, nista ne googlam sem mape i puta. Ne znam sta da ocekujem i hocu da se iznenadim (prijatno ili ne, nebitno). Tako je bilo i sa Trebinjem, nisam nista znao i oduseeevio se! Fantastican gradic!!!
  5. Ccc, ne sme coek da pogresi, ajd opustite se malo i uzivajte πŸ˜‰ Par random fotki... Bice i hd sa Saletovog gS300 ultra hiper samsunga 😁
  6. Bice detaljno... https://www.hondaclub.rs/forum/topic/10251-bosna-2021/
  7. Samo ukratko, bice price, da i mi malo saberemo utiske i odmorimo. 4 dana 1400+km Beograd, Uzice, Visegrad, Pale, Sarajevo, Sutjeska (Tjentiste), Bihac, Trebinje, Mostar, Jajce, Banja Luka, Bijeljina, Beograd... πŸ™‚
  8. Sve je pocelo 09.05. one prosle avanture do Zlatibora, seli u Ljuboviju na palacinke i (kao sto to obicno biva), neko odvali "ljudi, ajmo na more, ali tri dana tura", k'o iz topa "ajmo. Kad?" - 11.06. Svi kazu moze i cao, ni rec posle toga... 5 dana pred polazak, gledamo prognozu, kisa, sva tri dana, hocemo-necemo. Serdjo pusta buvu, "cek, jel idemo u Herceg Novi ili vikend tura u Boku?!" Naravno uvek se neko isprima ko magarac pa tu bude karanje, pa, dozivotno... Ovaj put sam taj magarac bio ja... Gde je Herceg Novi, ako ne u Boki?!?... Ali da se vratim na pricu. Prolaze dani, tri dana pred put, gotovo, rade crvi, ide nam se pa bog. "Ma idemo ko mu jbe mtr"! Spremni i da pokisnemo. Dadas na Bookingu rezervisao apartman, plan puta se radi, pakovanje itd... 10.06.2021. Spremamo motore, stvari, sve redom i, naravno, od euforije niko nije spavao to vece, sat dva daj boze... 11.06. D-day Motori spremni, peskir, kupace gace, puni tankovi, ekipa euforicna i nista sad ne moze da nam pokvari raspolozenje i ideeeemoooooo! 6:00h nalazimo se na Zmaju, (Dadas, Serdjo, Sale, Daca i ja) kafa, gorivo... Vreme ok. 6:30 krecemo put Cacka via Milos veliki, da malo dobijemo na vremenu, dug je put, vreme nepredvidivo. Stizemo u Cacak skoro svi u isto vreme, kazem skoro svi, jer je Daca ostao usput bez goriva, ali imao je rezervu ( u rancu) , pa je i on ubrzo stigao. Na pumpi se tocimo, pijemo kafu, mene zaebe kasirka i proda mi coca-colu umesto za 20din uz kafu, proda mi za 120din, Serdja neka zena nesto smara i tako, ali zezanje se nastavlja. Sedamo na motore, prilazi lik i smara Saleta, dal' idemo u Trebinje na moto skup, hoce kupi Shadow-a bla bla, iskusno ga iskulirasmo na finjaka, pricamo dok smo se oblacili, palimo motore i nastavljamo dalje. Stajemo u Cacku u u(k)radi sam, da (Dadas, sedjo i ja) kupimo kabanice iliti kisna odela, ima za 1000din, zuta! Vec se mrsti nebo... Sledeca destinacija Zlatibor i dorucak. Stizemo na Zlatibor kod Loja, doruckujemo komplet lepEnje, motori samo prolaze i parking pun motora (mahom krenuli u Trebinje). Kisa samo sto nije. Samo sto smo krenuli, posle par km pocinje kisica, aj da stanemo da navucemo kisna odela. Kako smo stali "all hell breaks loose"! Spojilo se nebo i zemlja, gledamo gde je Noje sa barkom sunce ti jbm... Sacekali da se malo primiri vreme i krecemo dalje. Kisa pada, a bogami i sitan grad. Nema veze, mi se obukli lepo i paljba dalje. Serdjo vodi, sale, daca, ja pa dadas u koloni, ja na vezi sa serdjom, kaze serdjo meni "kako lepo mirise suma"...druze osecam samo gorivo i izduv od Dacinog Benelija, a vizir na mom motoru se napunio vodom, ne vidim nista i svo vreme vozim kao u moto gp, pored vizira, ne bi li ista video. U jednom trenutku Daca isturira motor, ja se razmahao da rasteram crni dim, Dadas iza crce od smeha... Uglavnom peglamo dalje, mokar put, kisa neprestano pada, idila... Stajemo u Prijepolje, tankamo gorivo, pravimo pauzu i naravno opet vristanje od smeha, elem, Dadasu i Serdju popucala kisna odela izmedju nogu, a dadas se nekako jos i iscepao na nogavicama, a rukavice pustile boju, ruke mu crne k'o u rudniku da radi, a sva trojica u zutim kombinezonima kao komunalci πŸ˜‚ Oblaci otisli, razvedrilo se, skidamo kisna odela i krecemo dalje. Ali nismo prosli par km, Benelli pocne nesto da jbe, nece primi gas. Stajemo posle 2km, da Daca sredi to. Ostajemo u mestu jedno sat i po, Daca "izgoreo" ( ko ne bi), ali nema veze. Pali motor, ma nece da radi... Daca se pozdravlja sa nama i pali nazad za bg, jbg, svi se smorili, ali sta je tu je. Mi nastavljamo put mora, preko Jabuke, Djurdjevica Tare i prelepi kanjon, pa na Zabljak i Durmitor. Stajemo usput da slikamo i uzivamo u predelima i lepotama prirode. Naravno pre Durmitora i Zabljaka se oblacimo, gore vidimo sneg, bice hladno... Voznja protice lepo, bez daljih problema, prelazimo granicu... Tu rade put, skinuli asvalt i par km vozimo po tucaniku i molimo boga da gume izdrze, Serdjo i Mare odose ja i Sale k'o po jajima, malo popizdeli, ali sve ok, idemo dalje. Spustamo se ka moru, razvedrilo se, put suv, aj da malo uzivamo i nadoknadimo vreme, zavrcemo gas i nizemo krivinu za krivinom... 19:22, 510km od Bg-a vidimo more πŸ™‚ Dal' smo stigli motorima na more?!? Neverica, ponos, radost, odusevljenje... Ali ima jos da trosimo ivice guma do smestaja. Silazimo dole i skrecemo ka Herceg Novom, tj do Djenovica, tu negde nam je apartman. E, tu nam je vec dosta voznje, izmorila nas i kisa i put. Ali ne lezi vraze, ne mozemo da nadjemo vilu, nemamo tacnu adresu... Rezervisao dadas preko bookinga, ali ni telefona ni adrese. Stajemo u neku prodavnicu da se raspitamo, snadjemo... Na kraju se ispostavi da lik cije je to, zivi u Holandiji, a neki drugi lik mu to izdaje. Dolazimo do telefona, adrese, nalazimo smestaj. Ima i parking, ali parking pod ozbiljnim nagibom i 20min samo parkiramo i obezbedjujemo motore... Ulazimo u apartman, 'ladno gajba u zgradi, kuhinja, ves masina, full opremljeno, najjaci smestaj ikad, terasa, pogled na more fuuuul! Rasporedjujemo se po sobama, ja u dnevni boravak, Sale u bracni krevet, a Serdjo i Dadas u drugu sobu, sa krevetima na sprat, khm Serdjo je bio gore... Dolazi i lik da nam uzme pasose, zbog prijave, i prica pricu o zgradi i kako je on radio PVC, naravno, zaboravimo kako se zove lik, a iz Bosne je, i ostade on "boske pvc". Kad je vec tu, pitamo za sifru za wifi, kaze on sifru i ko je upisao- upisao je (neka dva imena), kasnije pita sale koja je sifra, niko ne moze da se seti i tu krece lupanje imena tj.sifre moca i goca, duca i jaca, mika i pika... πŸ˜‚ setio se Dadas na kraju, nekako... Posle tusiranja, smestanja, odlazimo na setaliste u restoran, da jedemo picu. Devojka(konobarica), prvi joj dan, nema pojma sta ima, sta moze-ne moze, sve mora da pita. Nasetala se vrlo ozbiljno. Tu uzimamo i predjelo, oduzevljavamo se "sirom IZ ulja", picom, ma sve ful. Naravno, pivo je tu, ekipa nikad ludja i zaebancija ne prestaje nikako. Na setalistu, prodju poneki momci na motorima i Dadas izjavljuje "brze to malo momci. E sutra cu vozim setalistem 120!!!" Tu planiramo sutrasnji dan, najeli se od predjela, a stizu i pizze. Pojedemo po pola pice, ostatak ponesemo. U neko doba krecemo u smestaj, sale (Glovo, Donesi) nosi pice. Zezanje i raspolozenje skoro na max, kazem skoro jer smo svi malo smoreni zbog dace jbg... "Voljeli bi da si tu"... Stizemo u smestaj, sale prilaego malo, a Serdjo, Dadas i ja i dalje ne verujemo da smo na moru i sedimo na terasi, blejimo i uzivamo uz zaebanciju. Vec je 00:30h. Prodje po koji motor i svaki put nas potseti na Dacu... U jednom momentu, cudan zvuk motora se cuje, mi u glas, "jebo mater ako nije dacin motor", staje lik ispred smestaja, kako je raskvacio motor, pocne da se cuje kao prekrupac... Daca definitivno! Elem, ludak se 'ladno odvezao do Bajine baste (servis), sredio motor i pun gas nazad na more. Jebo mater ludu, stize i on, e sad smo kompletni! I svima srce na mestu. Prica Daca svoje putesestvije i ostajemo budni do 2 u noc. S obzirom na to da smo i noc pred polazak spavali, daj boze dva sata, putovali ceo dan, vec je kasno, odlucujemo da zakucamo, pa kad se probudimo idemo dalje. Niko ne "navija sat", i kunt... Dan drugi, subota. 6:30h, svi budniπŸ˜‚ neizdrz i dalje prisutan, svi odmorni, raspolozeni, krece zezanje od ranog jutra, ko koga zaebe za wc, dzoni kuva kafu, Sale kuka na pevca koji ga drka od 4 ujutru, Daca se sinoc, naravno iskljucio odma (ipak je presao 300km vise od nas), a Dadas i Serdjo polemisu ko je hrkao od njih dvojice... A realno i nas to zanima. Ali ostaje misterija. U svakom slucaju, pijuckamo kafu na terasi, sabiramo utiske od proslog dana i planiramo ovaj dan. 9:00h Idemo po planu da obidjemo celu "nevestu jadrana". Tankamo gorivo, svracamo u perionicu da sredimo motore (ne gine mi perionica), ja poneo krpe za sve, zavrsavamo i to i gas. Vreme nas posluzilo u fulu, temperatura taman, poneki oblacak, da nas ne sprzi sunce, idealno! Prva stanica, Perast i kafa. Ulazimo na setaliste, dize covek rampu odmah, ulazimo motorima. Da bi tek kasnije shvatili da je Dadas sa nama, to je i "rampas" shvatio i cim je video da je to "Forza Mare", ma dizi rampu...πŸ˜‚πŸ˜‚πŸ˜‚ Uz kafu-uzivancija... Izmedju ostalog, primorje prazno, nema guzve, vasara, ljudi, uzivamo u tisini, mirisu mora i borova. Nastavljamo dalje, "setalistem", a to je u stvari "dzada" tik uz more, savrseno! Stajemo na par mesta da slikamo i uzivamo... Put nas vodi dalje preko Kotora, Tivta, tu se odvaja put od mora i malo zavrcemo gas, smara voznja po gradu. Dolazimo do Lustice, stajemo jos jedanput na vidikovac Klinci, vidi se veci deo boke i otvoreno more. Odluka je pala da se ukotvimo u Zanjic-u, malo zablejimo, sat-dva pa didemo dalje. Vec je oko 13h. Ali... Tu ipak narucujemo pice, klopu, plaza full, kupaca na prst jedne ruke sa nabrojis, restoran full, ma jebo sve, raj na zemlji, ostajemo ovde! Tako i bi. Zezanje, kupanje, neki su i malo zaspali u lezaljkama i sve tako do nekih 18h. Valjalo bi polako krenuti nazad, ipak putujemo sutra. Krecemo nazad, dogovorimo da cimnemo kafu u Kotoru. U povratku, pocinje vetric da duva, malo se smracilo, a mi, izgleda ulazimo u srce oluje... Pocela malo kisa da pada, ali smo imali srece, obislo nas nevreme. Stajemo u Kotoru, prilazi neka trafikantkinja i kaze "ne mozete tu da parkirate", a na 5metara od nas gomila dvotockasa. Tu u nekom trenutku Serdju ispada motor i pada na desnu stranu... Sve ok, zabrinusmo se za "plocice" na starom gradu. Serdjo zbog toga razmislja da batali motor i voznju, oce proda motor, nije ovo za njega... Ahahahaha VAZI! Mosa! Podigli motor, boze moj, (another day in office). Iznervirala nas ova sa trafike, ma jbi se i ti i sve, ajmo mi u smestaj... Dadas i Sale svracaju u prodavnicu (onu istu sa pocetka price), kupe dorucak (leba salame i sl.), a i cokoladu za zenu u prodavnici, koja nam se nasla u nevolji. Stizemo u smestaj, tus, bleja na terasi i Dadas zapocinje temu sa Dacom o kupovini honde, kakav italijan vise... Kaze Sale Dadasu, "sa srecom". Daca se samo nasmejao i to je bilo to... Zavrsila se prica pre nego sto je i pocela. Serdja vec savladao umor, a i malo je zaspao na suncu, tako da se on horizontalisao, a ostatak ekipe na plazu. Neko sa pivom, a neko sa sokicem u rukama. Tu smo uglavnom uzivali u talasima i tisini, opet kazem, sve prazno, nema muzike iz kafica, ljudi, graje, milina! U neko doba krecemo ka smestaju, a Dadas je ipak stukao malo vise piva, pa mu otisao "desni amortizer" sve tiltuje u desno, a sale i ja ga snimamo i ne mozemo da dodjemo sebi od smeha... Stizemo u smestaj, sutradan krecemo kad se stvarno naspavamo. 12:30h, svako u svoju sobu, i Dadas pocinje da hrce. Misterija resena! Dan treci. Nedelja. Povratak. Ustajemo svi oko 8h, a spava nam se, nikome se ne ustaje, ipak se vracamo za Bg... Ajd nekako, Serdjo kuva kafu, krpi kisno odelo Duct tape-om i pravimo plan povratka. Necemo istim putem, ne bi li izbegli one radove i tucanik, a bogami i prognoza je-kisa, pa bi sto bezbolnije za Bg. Spakovali se, pozdravili sa domacinom Goranom (boske pvc) i u 10:00h pun gas kuci. Vreme nas je u pocetku posluzilo extra, tako da smo malo dali oduska sebi, odvrcemo gas i odlucujemo da ne pravimo pauzu jos, da prodjemo sto vise puta bez kise, koliko god je moguce. Malo pre durmitora stajemo i oblacimo se. Pocinje kisa i prati nas bogami dobar deo puta, ozbiljno obara tempo, a pomalo i zamara. Uhvatila nas bas na serpentinama. Zaustavljamo se na vrelu Tare. Voda pomahnitala, peni se koliko je bela i mocna. Uz kisu, izmaglicu, oblake, sivilo i one planine izgledaju fascinantno i nestvarno, kao background nekog filma o Hary Potteru. Tu pravimo pauzu za kafu i palacinke. Nastavljamo dalje do granice, kisa prestala, kisna odela off. Prelazimo granicu, carinik gleda Saletov VFR, i pita "kolko to kubika?" Kaze Sale 1200. - Au jbt, sta ti vozis... Srecan put. Prolazimo granicu bez problema, i odlucujemo da se ne zaustavljamo u Prijepolju, jbg, bila maler za Dacu. Nastavljamo dalje i pun gas ka Zlatiboru. Daca nas vodi na klopu u Mackat, na pecenje kod Baja. Pitam ja konobara, "ima li sta vegansko"?! Pogleda me coek u fazonu 'hoces sam da se roknes ili...', rekoh mislim na ovo sto jede vegansko, jaga i to... -A to. E to vegansko ima! Daj dva kila! I salate i paprike i leba... Zapitamo se tu, drugari, a ko ce da nas vozi u bg posle ovoga... Vrhunska klopa, nastavljamo dalje do Cacka, tu se tankamo i odlucujemo da se vratimo autoputem, stize nas pecenje, umor, vec je oko 20h. Izlazimo na Milos veliki i smaramo se do beograda, brzinom u okviru ogranicenja... Na naplatnoj rampi se pozdravljamo i svako na svoju stranu. 21:30h, svi smo vec stigli kuci, zivi, zdravi, veseli!!! Sta reci na kraju... Da li cemo ponovo?! Ne "da li", vec, kad cemo!!! Prosli smo sva godisnja doba, kvarove, "wardrobe malfunction", zezali se od petka do nedelje, svaki minut je bio ludilo, kupali se, jeli, pili, vozili motore, pokisli, druzili se, zblizili, jos bolje upoznali... Tri dana, 1400km, neko i vise... Sto se mene tice, sa ovim ljudima na kraj sveta, bilo kad i bilo kako! P.S. Sto rece neki mudrac. Pre svega! Najvaznije je biti covek! -Forza Mare-
  9. "Hocemo na kafu?" - Moze, 18-19h... I tako se nadjosmo nadomak Panceva u restoranu "Mali raj", malo nesto naboli, aj' se provozamo...neko kuka da nema opremu, neko jede cezar salatu πŸ™„ (propadosmo) πŸ˜‚... Ali, ne lezi vraze, kakva oprema, kak'e salate i palacinke i cevapi, odosmo da napravimo mali krug do Opova, pa kud koji mili moji... Bese kratko, ali bas slatko πŸ™‚ Okacice i drugari slikice, jer ce meni da izvrne neku sigurno...
  10. Nedelja 09.05.2021. Nalazimo se u 8:30 na Autokomandi. Ceo HMCS!!! 😁 Sale, Serdjo, Daca, Dadas i ja. Krecemo po planu, a plan je bio do Zlatibora i nazad...vazi... Elem, idemo preko Avale, Kosmaj, Mladenovac, Topola, tu stajemo i pijemo jutarnju kaficu i razradjujemo plan. Posle kratke kafice nastavljamo preko Rudnika, Gornjeg Milanovca, prvi "pit stop" dopuna rezervoara i nastavljamo preko Cacka i Uzica ka Zlatiboru. Stajemo na Beloj zemlji na kaficu i razradjujemo dalji plan za povratak (necemo istim putem, guzva) i tu odlucujemo da bi mogli jos malo da se provozamo npr... Ali ajmo redom, posle te kafice svracamo na dorucko-rucak u Sljivovicu kod Pega na janje naravno... Tu je bio gore pomenuti Hanibalizam ili Lektorizami "kad jaganjci utihnu", ali i mi smo malo utihnuli takodje. Elem, odlucujemo da uopste ne idemo na Zlatibor, vec preko Tare do Bajine Baste, pa cemo videti sta dalje πŸ™‚ u Basti malo slikanja, poziranja i nastavljamo do Ljubovije, tu pravimo pauzu, pao nam secer u jagnjetu, 'ocemo sladoled, ali kaze devojcica "nema", ima palacinke (nutela, plazma i banana), ali banana ide pored... Sale i ja odlucujemo da nam stavi bananu pored, a ostali bez, banane pored...πŸ™„πŸ˜ Tu nam udari secer u glavu, pa pocnemo da bulaznimo o sledecoj voznji, turama i to, i sto je najbolje, dogovorismo voznju, turu, datum i sve πŸ˜‚πŸ˜‚πŸ˜‚, ali to ostaje unutar HMCS 🀫 Elem, nastavljamo po principu "ma nek ide zivot", bicemo kuci tek uvece, (pa?!) idemo preko Postenja do Mackovog kamena (malo se kulturno, a i nadmorski uzdizemo), pa na Krupanj, prelepi predeli, asvalt samo da pozelis, nov, ravan, nigde nikoga, a krivina do krivine... Od Krupnja nastavljamo ka Sapcu, preko Cera, a tu asvalt nikad gori, klizavo, rupa do rupe, zakrpa do zakrpe i guzva...πŸ˜’ Ajd prodjosmo i to, stajemo u Sabac na "glavnu dzadu" da pivnemo kaficu, dodjemo sebi, sumiramo utiske malo i krenemo lagano za Bg, naravno preko Hrtkovaca i Simanovaca. Izlazimo na autoput, Dadas, Daca i Sale "whiskey throttle" i odose, ja i serdjo do Zmaja zajedno, on put Panceva, a ja kuci... Sve ukupno 498km + - Sve u svemu, savrsen dan u savrsenoj ekipi, lepo druzenje, voznja, klopa, lepi predeli... Sta covek vise da trazi πŸ™‚ Do sledece avanture, zivi bili πŸ˜‰ P.S. Slike ce oni da kace, moje se izvrcu πŸ˜‚
  11. Kad jaganjci utihnu πŸ˜‚
×
×
  • Create New...