Jump to content

Crna Gora 2021.


Recommended Posts

Sve je pocelo 09.05. one prosle avanture do Zlatibora, seli u Ljuboviju na palacinke i (kao sto to obicno biva), neko odvali "ljudi, ajmo na more, ali tri dana tura", k'o iz topa "ajmo. Kad?" - 11.06. Svi kazu moze i cao, ni rec posle toga...

 

5 dana pred polazak, gledamo prognozu, kisa, sva tri dana, hocemo-necemo. Serdjo pusta buvu, "cek, jel idemo u Herceg Novi ili vikend tura u Boku?!" Naravno uvek se neko isprima ko magarac pa tu bude karanje, pa, dozivotno... Ovaj put sam taj magarac bio ja... Gde je Herceg Novi, ako ne u Boki?!?... Ali da se vratim na pricu. Prolaze dani, tri dana pred put, gotovo, rade crvi, ide nam se pa bog. 

 "Ma idemo ko mu jbe mtr"! Spremni i da pokisnemo. Dadas na Bookingu rezervisao apartman, plan puta se radi, pakovanje itd... 

 

10.06.2021. Spremamo motore, stvari, sve redom i, naravno, od euforije niko nije spavao to vece, sat dva daj boze...

 

11.06. D-day

Motori spremni, peskir, kupace gace, puni tankovi, ekipa euforicna i nista sad ne moze da nam pokvari raspolozenje i ideeeemoooooo!

6:00h nalazimo se na Zmaju, (Dadas, Serdjo, Sale, Daca i ja) kafa, gorivo... Vreme ok. 

6:30 krecemo put Cacka via Milos veliki, da malo dobijemo na vremenu, dug je put, vreme nepredvidivo. 

Stizemo u Cacak skoro svi u isto vreme, kazem skoro svi, jer je Daca ostao usput bez goriva, ali imao je rezervu ( u rancu) , pa je i on ubrzo stigao. Na pumpi se tocimo, pijemo kafu, mene zaebe kasirka i proda mi coca-colu umesto za 20din uz kafu, proda mi za 120din, Serdja neka zena nesto smara i tako, ali zezanje se nastavlja. Sedamo na motore, prilazi lik i smara Saleta, dal' idemo u Trebinje na moto skup, hoce kupi Shadow-a bla bla, iskusno ga iskulirasmo na finjaka, pricamo dok smo se oblacili, palimo motore i nastavljamo dalje. Stajemo u Cacku u u(k)radi sam, da (Dadas, sedjo i ja) kupimo kabanice iliti kisna odela, ima za 1000din, zuta! Vec se mrsti nebo...

Sledeca destinacija Zlatibor i dorucak. 

Stizemo na Zlatibor kod Loja, doruckujemo komplet lepEnje, motori samo prolaze i parking pun motora (mahom krenuli u Trebinje). Kisa samo sto nije. 

Samo sto smo krenuli, posle par km pocinje kisica, aj da stanemo da navucemo kisna odela. Kako smo stali "all hell breaks loose"! Spojilo se nebo i zemlja, gledamo gde je Noje sa barkom sunce ti jbm... Sacekali da se malo primiri vreme i krecemo dalje. Kisa pada, a bogami i sitan grad. Nema veze, mi se obukli lepo i paljba dalje. Serdjo vodi, sale, daca, ja pa dadas u koloni, ja na vezi sa serdjom, kaze serdjo meni "kako lepo mirise suma"...druze osecam samo gorivo i izduv od Dacinog Benelija, a vizir na mom motoru se napunio vodom, ne vidim nista i svo vreme vozim kao u moto gp, pored vizira, ne bi li ista video. U jednom trenutku Daca isturira motor, ja se razmahao da rasteram crni dim, Dadas iza crce od smeha... Uglavnom peglamo dalje, mokar put, kisa neprestano pada, idila...

Stajemo u Prijepolje, tankamo gorivo, pravimo pauzu i naravno opet vristanje od smeha, elem, Dadasu i Serdju popucala kisna odela izmedju nogu, a dadas se nekako jos i iscepao na nogavicama, a rukavice pustile boju, ruke mu crne k'o u rudniku da radi, a sva trojica u zutim kombinezonima kao komunalci 😂 

Oblaci otisli, razvedrilo se, skidamo kisna odela i krecemo dalje. Ali nismo prosli par km, Benelli pocne nesto da jbe, nece primi gas. Stajemo posle 2km, da Daca sredi to. Ostajemo u mestu jedno sat i po, Daca "izgoreo" ( ko ne bi), ali nema veze. Pali motor, ma nece da radi... Daca se pozdravlja sa nama i pali nazad za bg, jbg, svi se smorili, ali sta je tu je. 

Mi nastavljamo put mora, preko Jabuke, Djurdjevica Tare i prelepi kanjon, pa na Zabljak i Durmitor. Stajemo usput da slikamo i uzivamo u predelima i lepotama prirode. Naravno pre Durmitora i Zabljaka se oblacimo, gore vidimo sneg, bice hladno...

Voznja protice lepo, bez daljih problema, prelazimo granicu... Tu rade put, skinuli asvalt i par km vozimo po tucaniku i molimo boga da gume izdrze, Serdjo i Mare odose ja i Sale k'o po jajima, malo popizdeli, ali sve ok, idemo dalje. 

Spustamo se ka moru, razvedrilo se, put suv, aj da malo uzivamo i nadoknadimo vreme, zavrcemo gas i nizemo krivinu za krivinom... 

19:22,  510km od Bg-a vidimo more 🙂

Dal' smo stigli motorima na more?!? Neverica, ponos, radost, odusevljenje... Ali ima jos da trosimo ivice guma do smestaja. 

Silazimo dole i skrecemo ka Herceg Novom, tj do Djenovica, tu negde nam je apartman. E, tu nam je vec dosta voznje, izmorila nas i kisa i put. Ali ne lezi vraze, ne mozemo da nadjemo vilu, nemamo tacnu adresu... Rezervisao dadas preko bookinga, ali ni telefona ni adrese. Stajemo u neku prodavnicu da se raspitamo, snadjemo... Na kraju se ispostavi da lik cije je to, zivi u Holandiji, a neki drugi lik mu to izdaje. Dolazimo do telefona, adrese, nalazimo smestaj. Ima i parking, ali parking pod ozbiljnim nagibom i 20min samo parkiramo i obezbedjujemo motore... 

Ulazimo u apartman, 'ladno gajba u zgradi, kuhinja, ves masina, full opremljeno, najjaci smestaj ikad, terasa, pogled na more fuuuul! 

Rasporedjujemo se po sobama, ja u dnevni boravak, Sale u bracni krevet, a Serdjo i Dadas u drugu sobu, sa krevetima na sprat, khm Serdjo je bio gore...

Dolazi i lik da nam uzme pasose, zbog prijave, i prica pricu o zgradi i kako je on radio PVC, naravno, zaboravimo kako se zove lik, a iz Bosne je, i ostade on "boske pvc". Kad je vec tu, pitamo za sifru za wifi, kaze on sifru i ko je upisao- upisao je (neka dva imena), kasnije pita sale koja je sifra, niko ne moze da se seti i tu krece lupanje imena tj.sifre moca i goca, duca i jaca, mika i pika... 😂 setio se Dadas na kraju, nekako... 

Posle tusiranja, smestanja, odlazimo na setaliste u restoran, da jedemo picu. Devojka(konobarica), prvi joj dan, nema pojma sta ima, sta moze-ne moze, sve mora da pita. Nasetala se vrlo ozbiljno. Tu uzimamo i predjelo, oduzevljavamo se "sirom IZ ulja", picom, ma sve ful. Naravno, pivo je tu, ekipa nikad ludja i zaebancija ne prestaje nikako. Na setalistu, prodju poneki momci na motorima i Dadas izjavljuje "brze to malo momci. E sutra cu vozim setalistem 120!!!" 

Tu planiramo sutrasnji dan, najeli se od predjela, a stizu i pizze. Pojedemo po pola pice, ostatak ponesemo. U neko doba krecemo u smestaj, sale (Glovo, Donesi) nosi pice. Zezanje i raspolozenje skoro na max, kazem skoro jer smo svi malo smoreni zbog dace jbg... "Voljeli bi da si tu"...

Stizemo u smestaj, sale prilaego malo, a Serdjo, Dadas i ja i dalje ne verujemo da smo na moru i sedimo na terasi, blejimo i uzivamo uz zaebanciju. Vec je 00:30h. Prodje po koji motor i svaki put nas potseti na Dacu... U jednom momentu, cudan zvuk motora se cuje, mi u glas, "jebo mater ako nije dacin motor", staje lik ispred smestaja, kako je raskvacio motor, pocne da se cuje kao prekrupac... Daca definitivno! 

Elem, ludak se 'ladno odvezao do Bajine baste (servis), sredio motor i pun gas nazad na more. Jebo mater ludu, stize i on, e sad smo kompletni! I svima srce na mestu. 

Prica Daca svoje putesestvije i ostajemo budni do 2 u noc. S obzirom na to da smo i noc pred polazak spavali, daj boze dva sata, putovali ceo dan, vec je kasno, odlucujemo da zakucamo, pa kad se probudimo idemo dalje. Niko ne "navija sat", i kunt... 

 

Dan drugi, subota.

6:30h, svi budni😂 neizdrz i dalje prisutan, svi odmorni, raspolozeni, krece zezanje od ranog jutra, ko koga zaebe za wc, dzoni kuva kafu, Sale kuka na pevca koji ga drka od 4 ujutru, Daca se sinoc, naravno iskljucio odma (ipak je presao 300km vise od nas), a Dadas i Serdjo polemisu ko je hrkao od njih dvojice... A realno i nas to zanima. Ali ostaje misterija.

U svakom slucaju, pijuckamo kafu na terasi, sabiramo utiske od proslog dana i planiramo ovaj dan. 

9:00h

Idemo po planu da obidjemo celu "nevestu jadrana". Tankamo gorivo, svracamo u perionicu da sredimo motore (ne gine mi perionica), ja poneo krpe za sve, zavrsavamo i to i gas. Vreme nas posluzilo u fulu, temperatura taman, poneki oblacak, da nas ne sprzi sunce, idealno! Prva stanica, Perast i kafa. Ulazimo na setaliste, dize covek rampu odmah, ulazimo motorima. Da bi tek kasnije shvatili da je Dadas sa nama, to je i "rampas" shvatio i cim je video da je to "Forza Mare", ma dizi rampu...😂😂😂 

Uz kafu-uzivancija... Izmedju ostalog, primorje prazno, nema guzve, vasara, ljudi, uzivamo u tisini, mirisu mora i borova. Nastavljamo dalje, "setalistem", a to je u stvari "dzada" tik uz more, savrseno! Stajemo na par mesta da slikamo i uzivamo... Put nas vodi dalje preko Kotora, Tivta, tu se odvaja put od mora i malo zavrcemo gas, smara voznja po gradu. Dolazimo do Lustice, stajemo jos jedanput na vidikovac Klinci, vidi se veci deo boke i otvoreno more. Odluka je pala da se ukotvimo u Zanjic-u, malo zablejimo, sat-dva pa didemo dalje. Vec je oko 13h.

Ali... Tu ipak narucujemo pice, klopu, plaza full, kupaca na prst jedne ruke sa nabrojis, restoran full, ma jebo sve, raj na zemlji, ostajemo ovde! Tako i bi. Zezanje, kupanje, neki su i malo zaspali u lezaljkama i sve tako do nekih 18h. Valjalo bi polako krenuti nazad, ipak putujemo sutra. 

Krecemo nazad, dogovorimo da cimnemo kafu u Kotoru. U povratku, pocinje vetric da duva, malo se smracilo, a mi, izgleda ulazimo u srce oluje... Pocela malo kisa da pada, ali smo imali srece, obislo nas nevreme. Stajemo u Kotoru, prilazi neka trafikantkinja i kaze "ne mozete tu da parkirate", a na 5metara od nas gomila dvotockasa. Tu u nekom trenutku Serdju ispada motor i pada na desnu stranu... Sve ok, zabrinusmo se za "plocice" na starom gradu. Serdjo zbog toga razmislja da batali motor i voznju, oce proda motor, nije ovo za njega... Ahahahaha VAZI! Mosa! 

Podigli motor, boze moj, (another day in office). Iznervirala nas ova sa trafike, ma jbi se i ti i sve, ajmo mi u smestaj... Dadas i Sale svracaju u prodavnicu (onu istu sa pocetka price), kupe dorucak (leba salame i sl.), a i cokoladu za zenu u prodavnici, koja nam se nasla u nevolji. Stizemo u smestaj, tus, bleja na terasi i Dadas zapocinje temu sa Dacom o kupovini honde, kakav italijan vise... Kaze Sale Dadasu, "sa srecom". Daca se samo nasmejao i to je bilo to... Zavrsila se prica pre nego sto je i pocela. Serdja vec savladao umor, a i malo je zaspao na suncu, tako da se on horizontalisao, a ostatak ekipe na plazu. Neko sa pivom, a neko sa sokicem u rukama. Tu smo uglavnom uzivali u talasima i tisini, opet kazem, sve prazno, nema muzike iz kafica, ljudi, graje, milina! 

U neko doba krecemo ka smestaju, a Dadas je ipak stukao malo vise piva, pa mu otisao "desni amortizer" sve tiltuje u desno, a sale i ja ga snimamo i ne mozemo da dodjemo sebi od smeha... 

Stizemo u smestaj, sutradan krecemo kad se stvarno naspavamo. 12:30h, svako u svoju sobu, i Dadas pocinje da hrce. Misterija resena! 

 

Dan treci. Nedelja. Povratak. 

Ustajemo svi oko 8h, a spava nam se, nikome se ne ustaje, ipak se vracamo za Bg... Ajd nekako, Serdjo kuva kafu, krpi kisno odelo Duct tape-om i pravimo plan povratka. Necemo istim putem, ne bi li izbegli one radove i tucanik, a bogami i prognoza je-kisa, pa bi sto bezbolnije za Bg. 

Spakovali se, pozdravili sa domacinom Goranom (boske pvc) i u 10:00h pun gas kuci. Vreme nas je u pocetku posluzilo extra, tako da smo malo dali oduska sebi, odvrcemo gas i odlucujemo da ne pravimo pauzu jos, da prodjemo sto vise puta bez kise, koliko god je moguce. Malo pre durmitora stajemo i oblacimo se. Pocinje kisa i prati nas bogami dobar deo puta, ozbiljno obara tempo, a pomalo i zamara. Uhvatila nas bas na serpentinama. Zaustavljamo se na vrelu Tare. Voda pomahnitala, peni se koliko je bela i mocna. Uz kisu, izmaglicu, oblake, sivilo i one planine izgledaju fascinantno i nestvarno, kao background nekog filma o Hary Potteru. Tu pravimo pauzu za kafu i palacinke. Nastavljamo dalje do granice, kisa prestala, kisna odela off. Prelazimo granicu, carinik gleda Saletov VFR, i pita "kolko to kubika?" Kaze Sale 1200. - Au jbt, sta ti vozis... 

Srecan put. Prolazimo granicu bez problema, i odlucujemo da se ne zaustavljamo u Prijepolju, jbg, bila maler za Dacu. Nastavljamo dalje i pun gas ka Zlatiboru. Daca nas vodi na klopu u Mackat, na pecenje kod Baja. Pitam ja konobara, "ima li sta vegansko"?! Pogleda me coek u fazonu 'hoces sam da se roknes ili...', rekoh mislim na ovo sto jede vegansko, jaga i to... -A to. E to vegansko ima! Daj dva kila! I salate i paprike i leba... Zapitamo se tu, drugari, a ko ce da nas vozi u bg posle ovoga... Vrhunska klopa, nastavljamo dalje do Cacka, tu se tankamo i odlucujemo da se vratimo autoputem, stize nas pecenje, umor, vec je oko 20h. Izlazimo na Milos veliki i smaramo se do beograda, brzinom u okviru ogranicenja...

Na naplatnoj rampi se pozdravljamo i svako na svoju stranu. 

21:30h, svi smo vec stigli kuci, zivi, zdravi, veseli!!! 

 

Sta reci na kraju...

Da li cemo ponovo?!

Ne "da li", vec, kad cemo!!!

 

Prosli smo sva godisnja doba, kvarove, "wardrobe malfunction", zezali se od petka do nedelje, svaki minut je bio ludilo, kupali se, jeli, pili, vozili motore, pokisli, druzili se, zblizili, jos bolje upoznali...

Tri dana, 1400km, neko i vise...

Sto se mene tice, sa ovim ljudima na kraj sveta, bilo kad i bilo kako! 

 

P.S. Sto rece neki mudrac.

 

Pre svega! Najvaznije je biti covek! 

                     -Forza Mare-

Link to comment
Share on other sites

Sve je tako bilo, cak je neke momente Dzonika ublazio :)

Ugl, sto se mene tice prva ino tura motorom, jako lepa voznja. Sva smo godisnja doba prosli, jako lepo druzene, upoznas suoer likove, niko nas nije smarao, Dzoni se pogresno izrazio, uvek je zanimljivo sa nekim da se nasmejes malo. Predeli su prelepi, svi ih znamo od ranije ali je motorom druga dimenzija.

Malo slika cu ubaciti:

 

IMG_20210611_101938782_HDR.jpg.e80d5749c260c78e728a74b844353866.jpg

IMG_20210611_110218275.jpg.0236e7f56aae68a2080a34c67bf569f0.jpg

IMG_20210611_141838253.jpg.fbbb0f7a468fc943988ea2526263a854.jpg

IMG_20210611_161713322.jpg.400e70f66ee94d3c4eda2f60666aa7c8.jpg

IMG_20210611_170735376.jpg.797c89c4e22e9031752f2ef66f1f6867.jpg

IMG_20210611_192227457.jpg.b88bb834eb96dafca291c5c69e97e610.jpg

IMG_20210611_192334755.jpg.f7e850dd4b45bf213ffc959aa4428941.jpg

IMG_20210612_081052157_HDR.jpg.3fa05d6c94a7928cfa377514dfa5d45a.jpg

IMG_20210612_091418347.jpg.089a4863c23f5f20b84d2053979b6d8d.jpg

IMG_20210612_102752606.jpg.1a8299009d6df6b9a92b45dced545b37.jpg

IMG_20210612_103904911.jpg.d321dfce8818808d57e7f7072c23aa3d.jpg

IMG_20210612_114746637.jpg.d758e89185ac5ac49c02e516b089ba51.jpg

IMG_20210612_125258349.jpg.04213104e6fcfbeb49017e61cb94a9c8.jpg

IMG_20210612_133949983_HDR.jpg.e020d3014f30b2d148121bb26adff618.jpg

IMG_20210612_174805078.jpg.f9ee26678d9f57bf7e77a8f51a2182f0.jpg

IMG_20210612_182032972.jpg.04de1bcb6f09059fba256edd49a19a4b.jpg

IMG_20210612_182019389.jpg.ab715e9a091eb90673285e5a7a7e9dc5.jpg

1436463339_IMG_20210612_115442130_HDR2.jpg.7c4097f84b311d07493a6b58403c65ba.jpg

Link to comment
Share on other sites


Tesko je bas docarati i recima i slikama koliko je ovo bilo dobro putovanje u svakom smislu.

Voznja i druzenje koje ostaje u secanju zauvek!!!

Ponosan sam na ekipu koja je muski izvezla ovu kilometrazu kroz sva godisnja doba bez ijednog kiksa i rizicne situacije a nije da se nije odvrtao gas.

Mnogi motori su nam gledali u ledja ali smo ponekom “pacijentu” na dva tocka i mi gledali u ledja, koji u saobracaju voze da se pitas jednostavno, sta je u toj glavi!?!?

evo i od mene neka slika za javnost

 

 

BCB27E52-1838-4D3C-BC27-987F71960E15.jpeg

27414E95-C33B-449D-8853-745A93361EDA.jpeg

723B900F-FE60-4360-BC34-C17EBA89094C.jpeg

67D20ED2-4057-49B0-A034-AB22F8E1C6CF.jpeg

A4071F77-2855-4B16-8ACD-BD59756C3400.jpeg

072F062D-CF4A-41C2-B84C-C4D3B7C812B6.jpeg

3D5C5C76-2BA7-4B26-9DB7-C6F27C47812B.jpeg

0A4110F1-C203-4CC4-944A-B76330209968.jpeg

D3ADF74C-B189-47D8-8C98-2040EFD25C3E.jpeg

AA59778E-46A7-43E0-BBBC-C9E8EAA1A36B.jpeg

4EEA4145-A83A-4D4B-8F73-AEA6AD963989.jpeg

B727F12F-046D-4A14-B045-D30E3B598CF6.jpeg

3FFCBC93-4EB7-4EEC-AEB4-46054C1AF4E4.jpeg

42CA36AC-27B1-4506-A800-38D92D88425C.jpeg

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
 Share

×
×
  • Create New...